U netrazenju tvome
sakrila sam
strah.
Zaboravila proslosti
dah.
U korak sam uplela
sve otkose
kapi rose
slasti nadanja,
uboga stradanja.
Putujem nikuda
dolazim nikada
prepuna
cemera i jada.
Zgazene travke
lazi.
Istinu kazi.
Nisi ka meni nikada
hodio.
Drugim si vodama
brodio.
Trazio trazenja
ispio treznjenja
preko pijanih stolova
lik mi vajao od
bolova.
Mucio muke
sirio ruke
u oteto
znao da je prokleto.
Nisi odustajao
od cemera
samoca ti je vecera.
Nisi pogledom
boleo
samo si pusto
voleo.
U sebe zakoracio
tu ostao.
Proslost si proslosti
postao.